Na kraju Međunarodnog sajma bezbednosti objekata, infrastrukture, lica i poslovanja iSEC održano je takmičenje studenata Fakulteta bezbednosti Beograd u rešavanju bezbednosne problematike iPUZZLE SECURITY.

Šest dvočlanih ekipa studenata ovog fakulteta dobilo je takmičarski zadatak da u roku od 45 minuta napravi predlog PLANA OBEZBEĐENJA JAVNOG SKUPA. Parametri zadatka bili su sledeći: radi se o fiktivnom koncertu jedne grupe; za koncert je prodato 1500 karata, od čega 500 za VIP zonu; koncert počinje u 21 čas u jednoj od hala Beogradskog sajma, čiji su detaljan plan sa infrastrukturom i pripadajućim sadržajem dobile sve ekipe; ekipe su imale i pravo na po dva dodatna pitanja članovima stručnog žirija.

S obzirom da je od 2008. godine u svetu „izgubljeno“ preko 510 miliona kartičnih podataka, zbog čega je finansijska i šteta u pogledu poverenja u kartični sistem plaćanja i poslovanja ogromna, prezentacija Igora Straharskog, predstavnika firme Eurocomputer Systems iz Zagreba, o zaštiti kartičnih podataka bila je izuzetno zanimljiva.

Podsećajući da je poslednja velika prevara na ovom planu bila u vezi sa Global Paymentsom i da je tada „probijeno“ između 50 hiljada i čak 10 miliona kartica, Straharski je ukazao i na zanimljivu statistiku iz relevantnog svetskog izvora (Trustwave), koja se odnosi na sisteme u kojima se kartični podaci obrađuju: 84 odsto napadnutih organizacija uopšte nije u stanju da samostalno otkrije napad, čak 173,5 dana je prosečno vreme za koje se napadač na kartične podatke prvi put otkrije, odnosno primeti, 90 odsto malicioznog koda dolazi sa weba, 62,5 odsto napada na kartične informacije tokom 2011. godine izvršeno je tokom prenosa (transakcije)... Tome u prilog ide i rizično ponašanje korisnika, koji u čak 81 odsto slučajeva na pogrešnom mestu, na pogrešan način ili nepotrebno spremaju PAN-ove (broj kartice), 73 odsto čuva datum isteka valjanosti, 71 odsto čuva sigurnosne kodove, 57 odsti sačuva magnetni zapis, a 16 odsto uredno sačuva ostale, za napadače korisne, lične podatke.

U tematskom bloku sBIT - informaciona bezbednost, Radovan Ristanović, pomoćnik generalnog sekretara u Sektoru za nadzor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govorio je o dosadašnjim iskustvima u primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Naglašavajući da praksa pokazuje kako je danas pravo na zaštitu podataka o ličnosti, i pored brojnih i sistemskih mera zaštite, ipak sve ugroženije, Ristanović je rekao da zakonska materija koja ovo osetljivo pitanja tretira - počev od Ustava pa do Zakona o zaštiti podataka o ličnosti - ni i kom slučaju nije dovoljna, pogotovo ne sveobuhvatna, ali i da je malo drugih zakona i podzakonskih propisa koji se time bave. Vlada još nije donela najavljivani akcioni plan za uređenje ove oblasti, a nije uredila ni pravila za arhiviranje podataka o ličnosti.

U organizaciji Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti (SAMKB), Centra za korporativnu bezbednost Privredne komore Beograda i Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije organizovan je okrugli sto na temu „Korporativna bezbednost - uloga menadžmenta u korporativnoj bezbednosti i zaštiti“.

Za okruglim stolom okupilo se nekoliko stručnjaka pozvanih da o ovoj temi iznesu visokostručne stavove i primere iz prakse: Mila Jegeš, saradnica Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike iz Novog Sada, Dejan Pavlović iz NIS-Gazproma, dr Goran Mandić i dr Zoran Keković sa Fakulteta bezbednosti Beograd, Vladimir Radović iz Pošta Srbije i Bojan Stamenković iz kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, a moderator je bio dr Dragan Trivan, potpredsednik Privredne komore Beograda i predsednik SAMKB.